Ležim na stomaku da pritisnem srce. Ono udara uplašeno, kao kada grmi, kao kada pucaju, kao kad nas ostavljaju.Nabijam levu stranu grudnog koša. Možda želim da ga sprečim da pobegne od mene. Boli me kako udara.Udišem duboko, zadržim na kratko vazduh, al' ono za inat, samo još brže. Osećam bol, iako nema mesta udarca. Rastavljanje... Continue Reading →

Slušam tišinu, prija mi koliko lepo govori o ružnom. Šapuće mi prolaznost, samoću, usamljenost, zaborav. Dopuštam joj...Osećam zimu, bole me zglobovi od njene hladnoće, ipak joj se predajem. Šetam ulicama koje ispunjava nečist vazduh. Zima reže, prolazno...Vidim senke, čak me ni ne plaše. Svakog su dana u isto vreme tu, osim ako neko navuče oblake,... Continue Reading →

Nisam ti usputZa grljenjeZa pričanjeZa ljubljenjeZa ćutanjeZa gledanjeZa slušanjeZa pevanjeZa plesanjeZa smejanjeZa razumevanjeZa disanjeZa spavanjeZa šetanjeZa stvaranjeZa rušenjeZa jedenjeZa skidanjeZa oblačenjeZa masiranjeZa počinjanjeZa završavanjeZbog mene bi morao namerno da skreneš

Napisaću uputstvo:Kako izgubitiKako oteratiKako odguratiKako izdatiKako pogrešitiKako povreditiKako boletiKako ranitiKako slagatiKako prećutatiKako postidetiKako izbećiKako promašitiKako prokockatiKako nasamaritiNosiće naziv: Uputstvo za siguran uspeh

Koliko prenosiš istih poljubaca, dodira, maženja, zagrljaja i reči dok se na nekome to ne prožme sa bićem?Koliko si ih voleo najbolje što si mogao, dok nisi našao onu kojoj je to najlepša ljubav ikada?Na koliko njih si bio grub, jer nisu bile ona?Kome si sve odlagao noći, osmehe, poruke, jer nisi mario za njih?Za... Continue Reading →

Hoću da mi napišeš pesmu, baš hoću. Ne mora ni da ima rime, samo da je tekst ispunjen emocijama.Možda hoću da mi napišeš pismo. Nije hir, više je želja. Možda su želje ipak samo lepši naziv za hir.Ili bih ipak da mi šapućeš nežno, dok ti ležim na ruci, a drugom me miluješ po obrazu.... Continue Reading →

Potreban mi je samo par rolera. S njima se brže beži, odlazi. Par rolera i rezervni točkići, jer bih vozila dok se ne izližu svi. Kad točkova više nema, da znam da sam skoro stigla tamo gde mogu i bosa i čupave kose i razuzdana srca, praznih džepova, ali s osmehom. Potrebna mi je tišina,... Continue Reading →

Sačekaj me u ulazu zgrade i ne diraj prekidač. Neka bude mračno, sa odsjajem beline snega iz obližnjeg parka.Ćuti i ne daj meni da progovorim. Uhvati me za ruku i odvedi do zida. Nasmeši se na moje podrhtavanje i ne razumevanje šta se događa.Pomazi me po obrazu i klizi do moga vrata. Od stida skloniću... Continue Reading →

Volela bih da mi samo kažeš da se obučem toplo i da me vodiš negde. Recimo vozom do Novog Sada i da tamo lutamo i šetamo kao da se u sve razumemo.Volela bih me probudiš baš rano s rečima da me čekaš dole u nekom vozilu i da ću u njemu moći da nastavim da... Continue Reading →

Treba mi da odem negde. Možda u prošlost, da pišem pisma i nestrpljivo čekam odgovor, a znam da će ga biti, jer su ljudi znali za manire.Treba mi da odem negde. Možda u džunglu, da govorim nemušti jezik i da se radujem slobodi, da mi ljubav prema prirodi bude dovoljna.Treba mi da odem negde. Možda... Continue Reading →

Negde žurim. Osetim ponekad kako užurbano jedem, užurbano spremam hranu, čistim za sobom mahnito, brzo pijem limunadu i kao da mi je žao što ne može brže. Društvene mreže prelećem pogledom, a kvalitetan sadržaj pročitam, ali ne pokušam i da upijem.Ponekad je sve toliko brzo, da mi u jedan dan mogu stati tri. I primećujem... Continue Reading →

Razneži me dovoljnost. U zaljubljene sam zaljubljena, ne s namerom da otmem, već da im se zahvalim što nam pružaju predstavu smisla života. Dirne me pogled svetlucav, poljubac u čelo dvoje koje ni ne poznajem. Ona se nasmeši i sklopi oči, on joj kroz osmeh i zahvalnost prislanja usne na čelo.Razneži me lepa reč. Kad... Continue Reading →

Šta se desi s dušama kad se sanjaju u isto vreme?Da li se ljudi za nijansu bolje povežu?Da li svi događaji, koji nam se čine da su već viđeni, su zapravo prvo odsanjani?San je zasigurno java u nekom drugom sloju stvarnosti, fizike. U nečemu iznad fizičkog. Zato emocije ostanu u nama i kada se probudimo.Ne... Continue Reading →

Kad si pauzirao svoj cilj, da bi došao do para koje će ti pomoći da nastaviš sa ciljem. Kad nikad nisi nastavio, jer je lova bila dobra. Kad si ostajao s nekim, jer te je mrzelo da tražiš ono što ti više odgovara. Kad si se plašio da promeniš, iako si našao nekoga ko ti... Continue Reading →

Rekao je: "Možda na kraju neće biti ništa, ali biću strpljiv." Kada je kraj? I šta je ništa? Sigurni smo da znamo kada je kraj nečega, a istina je da nikad ne znamo kada smo nekoga poslednji put videli, zagrlili, poljubili. Kada je bila poslednja prilika da iskreno govorimo o svemu, da sve i proživimo.... Continue Reading →

Create a free website or blog at WordPress.com.

Gore ↑

%d bloggers like this: