Jedna mala večnost, neproživljenaJer tako trebaI mali nemiri, dok ne ostane samo senaNoć još vrebaVašari nude besplatne vožnje u mom stomakuEmocije u redu stojeDo jutra, nadam se, provozaće i sreću lakuDa se bar neke emocije ringišpila bojeDa l' je jutro samo onda kad svanePitaju se sitni satiIli je jutro kad se dušom da'neKad se tuga... Continue Reading →

Žao mi je zbog poruka, žao zbog zagrljajaČemu da se nada neko ko ne ume ni da sanjaUtišavam misli, zaborav dozivam i dobro mi ideIpak ponekad ruke zadrhte, oči se sklope, a usne zabrideŠta ću s tim, u koji ćošak dana da oteram nejasnoStrpljivo čekam trenutak kad će biti prekasnoViše se tome nadam i to... Continue Reading →

Kad prestanem da pišemA dišem, i dalje dišemZnaj da o nečemu ćutimI slutim, tiho slutimKad kreativno zapostavimNa dušu malo tačku stavimTad život kao bolji jurimNegde kroz zid glavom žurimKad sat otkucava vremeA ja ga nemam za meneSebi dam umorne ostatkeNoći su mi stalno kratkeKad za nežnost nema snageDaleke postaju osobe drageLjubav se tad ne množiNema... Continue Reading →

Danas mi je jedna pahulja na usnu palaNisam čekala, odmah sam je polizalaSetila se prvog snega i duge šetnjeNajednom oči postaše mi setneLutanja, skitanja, mnogo pričeUverenje da ni na jednu ne ličeNoći pokisle od snega vlažnogI obećanja sebi, pomalo lažnogDrugi je grad, druge su i uliceAl' nebo ima i dalje isto liceRužičasto, sve boji u... Continue Reading →

Hajde da izmislimo plesNeponovljiv, trenutniPles prepuštanja i slobodePles očima, osmehomTreptajima, prstimaHajde da zažmurimo I klatimo se u ritmu muzikeDa postoji samo sadaDa isključimo misliDozvolimo slučajnom da postojiPlešimo bosi po zemljiPopunimo njene neravnine svojimPovežimo se sa osnovomOdjekujmo u Univerzum srećuPlešimo izmišljeno, jedinstvenoNeponovljivo, samo naše

Umereno voliš, tako tvrdiš barI ja želim da ispunim i takvu stvarAli malo mi ne da mira što ti ne pitašKao da naslućuješ il' možda znašNe postoji težnja, htenje ili misaoSav si se prema meni stisaoNit' umereno, nego ispod prosekaJaviš se kad je ona mnogo dalekaOnda dirneš, zagolicaš, poigraš seOdeš kada od mene saznaš svePreko... Continue Reading →

Više ti ne pišem"Kako si?"Težim ka nečemu višem"Kako provodiš dane?"Čak te ni ne sanjam"Jesi li umoran?"Na tebe tačku stavljam"Misliš li o meni?"Više te ne maštam"Odsutan si..."Sebi teško praštam"Treba mi još..."Čak te ni ne pozivam"Javi se kad budeš mogao."Sebe u kosmos dozivam*telefon nikada nije zazvonio*

On me zna, moje šifreLudosti i slabostiOn me prihvata i jakuAli i kad nemam hrabrostiOn me vidi kao bićeCelinu, iako sam šuplja školjkaOn od mene biser ne očekujeJa sam sama sebi boljkaOn me voli, kako umeMene sluđenu, bez jasnog pravcaStrpljivo čeka da usmerimKormilo svoga čamcaRazume me i kad ga bolimOseća me i bez rečiKad bih... Continue Reading →

Ja bih da mi nisi oprostioDa me nisi ni ugostioDa me nisi u zagrljaj primioDa me nisi uz sebe privio,Ja bih da se nismo ljubiliDa se nismo noćima gubiliDa nismo zajedno sanjaliDa nismo obećanja davaliJa bih da nismo slučajnostiDa više i ne postoje tajnostiDa ne postoje skrivanja važnaDa ne živimo uverenja lažnaJa bih da nismo... Continue Reading →

Izvini što ne dajem ti šansuNe dajem je ni sebiAko bi i da nastaviš ovu romansuU sebe pogledaj, kopaj, zagrebiDavno smo prestali da stremimo ka svetuMožda i zbog okolnosti, možda svesnoOsmehujemo se retko u duetuPraznih pogleda, ćutimo gde smoSlabe energetske vibracije pri susretimaSrčane frekvencije jednolične pri zagrljajimaU tom čar nije, tad nešto ne štimaMožda opet... Continue Reading →

Izađi iz uverenja, iz strahova i sramaNe treba ti niko, možeš samaBudi šta god želiš, muškarača i damaBitno je da osvestiš, možeš samaNe pristaj na ljubavi koje se mere u par gramaSve to i mnogo više, ti možeš samaI ako čuješ da nekome je život postao dramaSamo je podseti, ona može samaAko te obuzme velika... Continue Reading →

Grlo se steže i boli.Misli o sebiKad se gasi, kad ne voliMisli o sebiKad ne znaš ni šta biMisli o sebiAl' znaš da budućnost se tako ne gradiKad i nemoguć je begMisli o sebiSpašće sa srca i taj tegMisli o sebiKad se tiho u patnji razbolišMisli o sebiNe znaš ni da li umeš da voliš

Zaljubljeni u potencijaleNe vidimo jasnoDa gledasmo u inicijaleShvatimo, čini se, kasnoŠta ko može i želiNe jednači se s radomJer svako može da veliA da sedi sa stadomReči postaju prazneNe mogu ni da inspirišuKad se vreme troši na gluposti razneTada se sve želje i ciljevi brišuAl' šta znaš kad srce biraDa li greši il' ispravno kucaPogledaš... Continue Reading →

Šta zalivaš to će rastiNe mora ti niko to kastiUvećava se ono što hranišNe možeš posle da se žališVidiš ljubav svuda oko sebeTo će stalno da te golica i grebeVidiš tugu, razdor i bolI da se smeješ kao folTo neće ići, lažeš sebeAl' još ovu partiju, ko ga je*eDa l' maštaš o skladu i miruA... Continue Reading →

Juče s nekim nasmejAnaDanas sama uplakAnaEmocijama savladAnaRazočaranjem nadvladAnaOtvorena stara rAnaZjapi teško poderAnaU ljubavi oprobAnaZauvek ne dosanjAnaU kutku jednog malog stAnaTužna čeka svitak dAnaUlica od kiše sprAnaNa grani krešti jato vrAnaJedna mala prošetAnaDočekala svog jarAnaIz srca njegova proterAnaPosve ružna, nedoterAnaS lica suza obrisAnaMa nek' nije odabrAnaSa sobom nek' je povezAnaJedna zdepasta, mala Ana

Blog na WordPress.com.

Gore ↑

%d bloggers like this: