Sviđaju mi se naši potencijaliIpak, negde smo zaglavili, negde smo staliMožemo na gurku, malo jedna, malo druga stranaAl' ako jedna gura jače, druga kasni po par danaMožemo na osmehe i na lepe rečiTo sve zamaskira i čini se da sve lečiOnda malo nežnosti, malo divljih dodiraBez ikakvih ciljeva, kao dva vetropiraImaćemo malo vremena, da napravimo... Continue Reading →

Odjednom sam tužna, Zemlju bombe trujuNijedan rat nije sprečio olujuSve dok prirodu svojatamo i za nju se silom borimoZaboravljaćemo da budemo zahvalni na svima i svemu što volimoŽivot se dešava, Sunce se k'o i uvek smenjujeAl' zatrovan mozak s oružjem preterujeNekome danas dan počinje svetlom eksplozijeNeko možda reći će "To je sve život", al' ja... Continue Reading →

Ni ove noći ti neću napisati pesmu i oči ću sklapati na pola, da možda osetim telefon kad zavibriraKad me noć odvede u snove, a i tamo te često čekam, kad konačno dođeš, ja neću zora da me diraGovoriću ti o svemu, slobodno i bez straha, kao da sutra ne postoji, jer nikad ne znaš... Continue Reading →

Kad odem, prestanem i odustanemTi nemoj tada počinjati ili nastavljatiTim redom kada krenem, kada konačno stanemUnazad ne gledam, nijedna uspomena tamo ne može da me vratiKada prijatelji postanemo samoTi me ne zovi u parkove gde se rađaju ljubaviJa neću ni šetati, ni sedeti s tobom tamoJer tamo nećemo biti iskreni, ni praviČućemo se ponekad i... Continue Reading →

Jedna mala večnost, neproživljenaJer tako trebaI mali nemiri, dok ne ostane samo senaNoć još vrebaVašari nude besplatne vožnje u mom stomakuEmocije u redu stojeDo jutra, nadam se, provozaće i sreću lakuDa se bar neke emocije ringišpila bojeDa l' je jutro samo onda kad svanePitaju se sitni satiIli je jutro kad se dušom da'neKad se tuga... Continue Reading →

Žao mi je zbog poruka, žao zbog zagrljajaČemu da se nada neko ko ne ume ni da sanjaUtišavam misli, zaborav dozivam i dobro mi ideIpak ponekad ruke zadrhte, oči se sklope, a usne zabrideŠta ću s tim, u koji ćošak dana da oteram nejasnoStrpljivo čekam trenutak kad će biti prekasnoViše se tome nadam i to... Continue Reading →

Kad prestanem da pišemA dišem, i dalje dišemZnaj da o nečemu ćutimI slutim, tiho slutimKad kreativno zapostavimNa dušu malo tačku stavimTad život kao bolji jurimNegde kroz zid glavom žurimKad sat otkucava vremeA ja ga nemam za meneSebi dam umorne ostatkeNoći su mi stalno kratkeKad za nežnost nema snageDaleke postaju osobe drageLjubav se tad ne množiNema... Continue Reading →

Danas mi je jedna pahulja na usnu palaNisam čekala, odmah sam je polizalaSetila se prvog snega i duge šetnjeNajednom oči postaše mi setneLutanja, skitanja, mnogo pričeUverenje da ni na jednu ne ličeNoći pokisle od snega vlažnogI obećanja sebi, pomalo lažnogDrugi je grad, druge su i uliceAl' nebo ima i dalje isto liceRužičasto, sve boji u... Continue Reading →

Hajde da izmislimo plesNeponovljiv, trenutniPles prepuštanja i slobodePles očima, osmehomTreptajima, prstimaHajde da zažmurimo I klatimo se u ritmu muzikeDa postoji samo sadaDa isključimo misliDozvolimo slučajnom da postojiPlešimo bosi po zemljiPopunimo njene neravnine svojimPovežimo se sa osnovomOdjekujmo u Univerzum srećuPlešimo izmišljeno, jedinstvenoNeponovljivo, samo naše

Umereno voliš, tako tvrdiš barI ja želim da ispunim i takvu stvarAli malo mi ne da mira što ti ne pitašKao da naslućuješ il' možda znašNe postoji težnja, htenje ili misaoSav si se prema meni stisaoNit' umereno, nego ispod prosekaJaviš se kad je ona mnogo dalekaOnda dirneš, zagolicaš, poigraš seOdeš kada od mene saznaš svePreko... Continue Reading →

Više ti ne pišem"Kako si?"Težim ka nečemu višem"Kako provodiš dane?"Čak te ni ne sanjam"Jesi li umoran?"Na tebe tačku stavljam"Misliš li o meni?"Više te ne maštam"Odsutan si..."Sebi teško praštam"Treba mi još..."Čak te ni ne pozivam"Javi se kad budeš mogao."Sebe u kosmos dozivam*telefon nikada nije zazvonio*

On me zna, moje šifreLudosti i slabostiOn me prihvata i jakuAli i kad nemam hrabrostiOn me vidi kao bićeCelinu, iako sam šuplja školjkaOn od mene biser ne očekujeJa sam sama sebi boljkaOn me voli, kako umeMene sluđenu, bez jasnog pravcaStrpljivo čeka da usmerimKormilo svoga čamcaRazume me i kad ga bolimOseća me i bez rečiKad bih... Continue Reading →

Ja bih da mi nisi oprostioDa me nisi ni ugostioDa me nisi u zagrljaj primioDa me nisi uz sebe privio,Ja bih da se nismo ljubiliDa se nismo noćima gubiliDa nismo zajedno sanjaliDa nismo obećanja davaliJa bih da nismo slučajnostiDa više i ne postoje tajnostiDa ne postoje skrivanja važnaDa ne živimo uverenja lažnaJa bih da nismo... Continue Reading →

Izvini što ne dajem ti šansuNe dajem je ni sebiAko bi i da nastaviš ovu romansuU sebe pogledaj, kopaj, zagrebiDavno smo prestali da stremimo ka svetuMožda i zbog okolnosti, možda svesnoOsmehujemo se retko u duetuPraznih pogleda, ćutimo gde smoSlabe energetske vibracije pri susretimaSrčane frekvencije jednolične pri zagrljajimaU tom čar nije, tad nešto ne štimaMožda opet... Continue Reading →

Izađi iz uverenja, iz strahova i sramaNe treba ti niko, možeš samaBudi šta god želiš, muškarača i damaBitno je da osvestiš, možeš samaNe pristaj na ljubavi koje se mere u par gramaSve to i mnogo više, ti možeš samaI ako čuješ da nekome je život postao dramaSamo je podseti, ona može samaAko te obuzme velika... Continue Reading →

Blog na WordPress.com.

Gore ↑

%d bloggers like this: